Posthladnoratovska konstelacija

Posthladnoratovska konstelacija

U godinama nakona Regana koncept ameri čke spoljne politike nije doživeo zna čajnije promene. Regana je nasledio partijski kolega Džordž Buš koji je svoj mandat zapo čeo ratom. Radi se o vojnoj intervenciji u Panami, da bi se sa vlasti sklonio neposlušni general Manuelo Norijega, koji je ranije bio saveznik SAD, posebno u operacijama CIA protiv ‘sandinista’ u Nikaragvi. Pored ovog, relativno ‘malog’ rata, Buš je januara 1991. pokrenuo i jedan masivniji rat protiv Iraka, za koji se smatra da je po intenzitetu odmah iza Drugog svetskog rata i Vijetnama. Zin navodi da je svrha napada na Irak bilo prikupljanje politi čkih poena pred naredne izbore i želja SAD da kontroliše naftne izvore na Srednjem Istoku. Sem ovih, relativno uskih ciljeva, Zin navodi i jedan znatno širi. Re č je o pokušaju da se nadvlada gnušanje ameri čke javnosti prema vojnim intervencijama, koje se javilo posle Vijetnama. Stoga se i nisu smele ponoviti greške iz Vijetnama, kada nije bila jaka kontrola medija, pa su novinski i TV izveštaji o civilnim žrtvama negativno uticali na javno mnenje, stvaraju ći odbojnost prema toj intervenciji. U Iraku reporterima nije dozvoljavano da vide rat 'izbliza', a njihovi izveštaji su u velikoj meri cenzurisani (Zinn, 2001). Može se pretpostaviti da je ovakva medijska politika uticala i na filmsku produkciju, s obzirom da je prvi film koji se na neki na čin doticao Zalivskog rata usledio tek pet godina kasnije. Re č je o filmu 'Hrabrost pod vatrom' (Courage Under Fire), posle kojeg su došli filmovi 'Tri kralja' (Three Kings) iz 1999. i 'Uživo iz Bagdada' (Live from Baghdad) iz 2002. godine. Od ovih filmova, najpoznatiji je film 'Tri kralja', koji prati četvoricu vojnika SAD u njihovom traganju za skrivenim zlatom Sadama Huseina nakon završetka sukoba u Iraku. Tokom potrage vojnici nailaze na bunker u kojem su zato čeni irački civili, oslobađaju ih (menjaju ći tako primarni cilj misije) i zajedno sa njima beže pred iračkim vojnicima ka granici sa Iranom. Vojska SAD ih zaustavlja na samoj granici, uslovljavaju ći njihov prelazak predajom zlata. Ovaj film se donekle razlikuje od standardnih apologetskih prikazivanja vojnih intervencija putem filmskog medija. Pojedini autori naglašavaju da 'Tri kralja', svojim subverzivnim stilom, anarhisti čkim stavom

i zajedljivim politi čkim komentarima, mnogo govori o američkoj ulozi svetskog policajca (Kitaeff, 2003). Me đutim, pored određene kritike političkih i vojnih stuktura, sami vojnici SAD su prikazani kao istinski heroji jer odbacuju svoje

62 SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N° 1 koristoljubive ciljeve zarad spašavanja slabih i nedužnih civila. Ovde imamo još

jednu tipi čnu holivudsku predstavu o visokomoralnom američkom vojniku koji je u stanju da prepozna istinske ljudske vrednosti i koji će pre pomoći drugom nego sebi, bez obzira na cenu.

Poslednja decenija XX veka donela je vrlo turbulentne promene na globalnom planu. Tu se, pre svega, misli na raspad SSSR-a i na nestajanje blokovske podele sveta. Ovo, svakako, nije mala stvar, jer su sa urušavanjem Sovjetskog Saveza SAD preostale kao jedina svetska supersila. Me đutim, ove globalne promene nisu mnogo uticale na njihov spoljnopoliti čki diskurs. Tokom 1990-ih godina, nastavilo se sa praksom vojnih intervencija, ali su one dobile novu formu 'humanitarnih intervencija'. Takva je bila i akcija u Somaliji iz 1992. godine, koja je deset godina kasnije doživela filmsku inscenaciju u filmu 'Pad crnog jastreba' (Black Hawk Down) iz 2001. godine. Ovoliko kašnjenje Holivuda možda bi se moglo objasniti neuspehom ove vojne misije, koja je rezultirala pogibijom 18 ameri čkih vojnika i obaranjem dva helikoptera ‘Crni jastreb’ (Black Hawk). Me đutim, film koji podseća na 'patriotske stripove' u stilu 'Mirka i Slavka', usredsre đuje se pre svega na glorifikaciju i moralizaciju vojske SAD, čiji su pripadnici prikazani kao humani, hrabri, časni, odani i lepi ljudi. Nasuprot ovoj visokoidealizovanoj predstavi stoje Somalijci koji su oslikani kao čopor bezličnih mrava, tj. kao džinovske bube u nau čno-fantastičnim filmovima koje gmižu svuda po nesrećnim vojnicima (Sharrett, 2002). Ovakva slika Somalijaca, kao horde spremne na lin č, u funkciji je još većeg idealizovanja vojske SAD. U ovoj vojnoj operaciji marinci su, prema procenama CIA, ubili približno 10 000 Somalijaca (Kashani, 2004). Me đutim, ovakve informacije su u filmu vešto izbegnute fokusiranjem isklju čivo na žrtve koje je imala ameri čka vojska.

Za razliku od 'humanitarne katastrofe' u Somaliji, sukobi u Bosni, u kojima je

i vojska SAD indirektno u čestvovala, nisu kompromitovali njen vojno-politički establišment, što je verovatno uticalo na to da ne budu zaobi đeni od strane Holivuda. Me đu filmovima koji su se bavili balkanskom problematikom treba izdvojiti 'Mirotvorca' (The Peacemeaker) i 'Dobro došli u Sarajevo' (Welcome to Sarajevo), iz 1997, zatim 'Metak kroz srce' (Shot Through the Heart) i 'Spasioca' (Savior) iz 1998, kao i 'Iza neprijateljskih linija' (Behind Enemy Lines) iz 2001. godine. Ovi filmovi pokazuju da su ratovi na Balkanu bili 'inspirativni' za holivudsku industriju, koja se i kroz njih trudila da progura pozitivnu sliku o samim Amerikancima dok je druga strana tretirana u skladu sa trenutnom politikom. Tako u filmu 'Mirotvorac', koji se pojavio dve godine nakon bombardovanja srpskih položaja u Bosni, lepa i pametna nau čnica i njen ekvivalent oličen u američkom vojniku sprečavaju odrpanog Srbina

da postavi atomsku bombu na Menhetn. Generalno gledano, balkanska problematika je Holivudu pružila mogu ćnost da, pre svega, učvrsti sliku dobrog Amerikanca (bilo vojnika ili ne), koja je u prethodnim periodima bila znatno uzdrmana.

Nemanja Zvijer: Holivudska industrija: povezanost filmske produkcije i politi čkog diskursa 63

Kristofer Šeret (Christopher Sharrett) u magazinu USA Today izveštava da su se u novembru 2001. članovi zabavne industrije, uključujući Filmsku asocijaciju Amerike sa Džekom Valentijem (Jack Valenti) na čelu, sastali sa nekoliko političkih figura, me đu kojima je bio i predsednikov savetnik Karl Rov (Rove). Svrha sastanka je bilo razmatranje pravaca kojima će se kretati film i TV nakon 11. septembra, kao i na čina na koje industrija može podržati jasan smer kojim se vlada SAD uputila nakon teroristi čkih napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. Saglasnost je na đena u tome da se Holivud usredsredi na filmove sa pozitivnim i patriotskim temama. Saradnja se, dakle, nastavlja.