Film Oklopnjaca Potemkin reditelj Sergej

Film ,,Oklopnjača Potemkin”
reditelj Sergej Ajzenštajn

Beograd, jun 2015

Sovjetska kultura i kinematografija početkom XX veka
Kako se Prvi svetski rat bližio kraju stvorili su se uslovi za podizanje revolucija širom
Evrope. Najupešnija od njih bila je ona koja se odigrala u Rusiji i koja je dovela do ukidanja
carske vlasti i uspostavljanja nove države. Ruska revolucija prolazila je kroz nekoliko faza, a
pobuna oktobra 1917. godine je dovela na vlast Boljševičku partiju koja se zalagala za radikalne
promene društva. Kao što su planirali da radikalno transformišu društveni i ekonomski život,
verovali su da je potrebna radikalna promena i u umetnosti i u kulturi. To je stvorilo prikle za
mlade umetnike i intelektualce da ispolje svoju kreativnost. Oni su hteli da proslave novu Rusiji i
isprobaju nove stilove i ideje. Kinematografiija je bila kjuč među umetnostima Boljševika, što se
vidi i u jednoj od Lenjinovih izjava: „Od svih umetnosti, za nas kinematografija je najvažnija“.
Film je bio popularna umetnička forma, posebno privlačna radničkoj klasi, a na selima, gde je
većina stanovništva živela, pružao je novo iskustvo. On je predstavljao modernizam koji je bio
ključna ideja Boljševika. Predratna ruska kimematografija oslanjala se na uvoženje velikog broja
filmova i materijala za snimanje. Početkom 1920-ih pojavila se nestašica svih materijala
potrebnih za proizvodnju filma, posebno filmske trake. Pošto su uvozni filmovi bili propaganda
opozicije, često su bili menjani kako bi se “poboljšao“ njihov sadržaj. Sovjetska država trebalo je

pod hitno da organizuje sopstvenu filmsku industriju koja bi uspešno dramtizovala revoluciju.
Promovisanje filma obavljalo se kroz radničke sindikate i klubove u gradovima gde su se
organizovale razne aktivnosti i prikazivani fimovi. Boljševici su pronašili i način da dopru do
udaljenih mesta i ljudi koji žive na selima, putem agitacijskih vozova. Oni su bili ogromni,
uključivali su knjižaru, biblioteku, kancelarije i bioskopsku opremu. U početku oni su nudili
kratke filmske žurnale i agitke (kratki agitacijski fimovi koji su dramtizovali poruke revolucije).
Ti filmovi bili su jednostavni. Zastupali su jednu ili nekoliko ideja i prezentovani su čitavoj masi
ljudi. Kako je 1920. godine osnovana Sovjetska filmska industrija složenija propaganda bila je
moguća. Pojavili su se talentovani reditelji, čiji je rad bio moćan i drugačiji. Njpoznatiji među
njima bio je Sergej Ajzenštajn.
Sergej Mihajlovič Ajzenštajn
Sergej Mihajlovič Ajzenštajn rođen je 1898. u Rigi, a umro 1948. godine u Moskvi.
Njegova porodica je pripadala građanskoj klasi, njegov otac bio je arhitekta, a njegova majka
bila je ćerka uglednog trgovca. U njihovoj porodici dominantno religijsko uverenje je bilo
1

pravoslavlje, premda je on kasnije postao ateista. Na Institutu za grđevinu u Petrogradu studirao
je arhitekturu i mašinstvo. 1918. godine napustio je školu i pridružio se Crvenoj armiji. 1920.
godine preselio se u Moskvu i započeo karijeru u pozorištu. Kako i sam kaže hteo je da posveti
svoje slobodno vreme pozorištu i umetnosti, a posebno je bio zainteresovan za istoriju pozorišta i

njegove probleme.1 Njegova predstava Gasmaska – koja se igrala u fabrikama, u delovima gde su
mašine radile i glumci su “radili“; to je bio prvi uspeh apsolutne realnosti, za objektivnu
umetnost. Tako da je prelazak sa pozorišta na film bio i više nego očigledan – samo neumoljiva
objektivnost može biti polje filma.2 1923. godine započeo je da se bavi teorijom, napisao je
članak „Montaža atrakcija“ za časopis LEF.3 Među istoričarima filma postoji uverenje da je
Ajzenštajn najviše doprineo razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja
kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Ajzenštajn je tvrdio da je
u montaži suština filma. Njegove knjige i članci detaljno su objašnjavali značaj montaže.
„Štrajk“ film iz 1925. godine je njegov prvi igrani dugometražni film, a iste godine snimio je i
čuveni film „Oklopnjača Potemkin“. Oba filma bila su značajno drugačija od do tad uobičajnih
filmova. Potom je snimio film „Oktobar: deset dana koji su potresli svet“ i „Staro i novo“. U
jesen 1928. godine napušta Sovjetski savez i sa saradnicima odlazi na dvogodišnje studijsko
putovanje po Evropi, finansirano od strane komunističke partije, kako bi usavršili svoje znanje o
tehnici zvučnog filma. Za Ajzenštajna to je bila prilika da vidi nove pejzaže i upozna se sa novim
kulturama. Dve godine je proveo putujući, a uporedo je držao predavanja u Berlinu, Cirihu,
Londonu i Parizu. Aprila 1930. godine dobija poziv od Paramaunt studija da snimi film u SAD –
u. On je prihvatio ovaj kratkoročni ugovor za 100.000 dolara i u SAD stigao maja 1930. godine.
Trebalo je da ekranizuje jedan od romana Teodora Drajzera, „Američka tragedija“. Iako su
scenario koji je Ajzenštaj napisao pojedini smatrali vrlo dirljivim, zbog sukoba reditelja i
producenata odustalo se od ovog projekta. On odlazi u Meksiko da snima film za bračni par

Sinkler, međutim taj projekat nije bio završen. Dok je trajalo snimanje u Meksiku, Ajzenštajen je
dobio poziv da se vrati u Rusiju, jer je posle njegovog dužeg odsustva Staljin poslao telegram u
kojem je izražavao svoju zabrinutost da je Ajzenštaj postao dezerter. Posle nekog vemena on se
vratio u Rusiju depresivan i sa lošom reputacijom. Ajzenštajnov dug boravak na zapadu ga je
1

http://www.filmeducation.org/pdf/film/potemkin.pdf pristupljeno: juna 2015;
Ibid.
3
https://en.wikipedia.org/wiki/Sergei_Eisenstein pristupljeno:juna 2015.
2

2

zauvek učinio sumljivim u očima Staljina i komunističke partije. 1938. godine pojavljuje se
njegov prvi zvučni film „Aleksandar Nevski“ koji opisuje istorijsku bitku Rusa na Čudskom
jezeru iz XIII veka. Filmom dominira ideja patriotizma i on je intenzivno korišćen kao
propaganda u SSSR – u tokom Drugog svetskog rata. Zbog svoje loše reputacije i sumnjivosti
komunističke partije radovi na nekim njegovim kasnijim filmovima su otkazivani, a rad na
triologiji „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo tog filma primljen je sa simpatijama, dok je

drugi bio cenzurisan i nije prikazivan sve do 1958. godine, a treći deo filma iz 1946. godine je
konfiskovala komunistička partija. Ajzenštaj je iza sebe ostavio ne samo korpus izvanrednih
filmova, već i neprevaziđenu literaturu na temu teorije filma.
Kao i druge sovjetske umetnike i stvaraoce filma, tako su i Ajzenštajna nakon 1920.
godine zadesili problemi. Ti problemi ogledali su se u tome da je boljševička partija zahtevala
filmove koji su bili popularni kod obličnih ljudi, a mnogi novi filmovi su viđeni kao previše teški
za razumevanje. Takođe, rukovodstvo partije, na čelu sa Staljinom, postajalo je nepoverljivo
prema kako su ih oni smatrali “kontra – revolucionarnim elementima”. Ne misleći pri tome samo
na one subverzivne već na bilo koje oblike opozicije. Te su zbog toga mnogi njegovi filmovi
ostajali nedovršeni. Međutim, u vremenu kada je nastao film ,,Oklopnjača Potemkin” takvi
problemi bili su daleka budućnost.
Oklopnjača Potemkin
1925. bila je dvadesta godišnjica Revolucije iz 1905. godine kada je pokušano
bezuspešno ukidanje carske vldavine. Tom prilikom ruske revolucionarističke vođe poručile su
film. ,Prvobitna namera bila je da se napravi film koji se zove ,,Godina 1905” sa svrhom
prikazivanja nekih od izuzetnih dogođaja tih ranih revolucionarističkih godina, i Ajzenštajnu je
dodeljeno mesto reditelja u martu 1925. godine. Rok za završetak filma bio je 31. decembar
odnosno devet meseci od kad su Ajzenštajn i Nina Agadzhanova prvi put počeli da rade na
pisanju scenarija. Zamisao je bila da film pokrije mnoge događaje koji su se odigrali 1905.
godine, a pobuna na Potemkinu bila je samo mali deo originalne koncepcije, zauzimajući samo

dve stranice scenarija.”4 Pošto je snimanje iz Lenjingrada premešteno u Odesu, Ajzenštajn je
tada napisao scenario koji se bavio samo pričom o pobuni u crnomorskoj floti i jednim od
4

http://www.filmeducation.org/pdf/film/potemkin.pdf pristupljeno: juna 2015;

3

mnogih maskra civila od strane carskih trupa. Taj scenario na kraju će postati ,,Oklopnjača
Potemkin”. Većina snimanja odigrala se između septembra i novembra 1925. godine, u luci
Odese, stvarnom mestu događaja damratizovanih u filmu. Ajzenštajn je oko sebe imao stalnu
filmsku ekipu. Kamerman je bio Edvard Tise, a umetnički direktor bio je Vasilij Rahals. 5 Film
koji traje skoro sat ipo vremena, u svojoj prvobitnoj dužini, Ajzenštajn je montirao za samo dve
nedelje. Muzika je dodata samo za berlinsku premijeru, i nju je komponovao nemački
kompozitor Edmund Meisel. Kao istorijskog konsultanta Ajzenštajn je uzeo jednog od prživelih
učesnika pobune.
Radnja filma smeštena je u jun 1905. godine i zasnovana je na pobuni posade broda
protiv carske vlasti koja se odigrala na ruskom ratnom brodu ,,Potemkin”, koji je plovio Crnim
morem nakon povratka iz rata sa Japanom. Ajzenštajn je film podelio u pet epizoda (ili činova), i
svaki je imao svoj naslov.

Žustre rasprave i diskusije vođene su povodom utvrđivanja istinitosti prikazanih
događaja. Istorijska istraživanja utvrdila su da postoji mnogo konfuzije oko toga šta se zapravo
dogodilo. Film ima mnogo veza sa onim što se zaista dogodilo, i u principu ima više sličnosti
nego razlika sa onim što je prihvaćeno kao istorijski tačno i Ajzenštajnove vizeije istog.6
 Čin 1, Ljudi i crvi:
Scena započinje razgovorom dvojice mornara, Matušenko i Vakulenčuk, o tome da bi članovi
posade trebalo da podrže revoluciju koja se dešava u Rusiji. Dok je brod usidren, svi vojnici
spavaju, oficir koji je prgledo prostorije iskalio je svoj bes na jednom zaspalom vojniku. Gala je
probudila Vakulenčuka koji prisutnima počinje da drži govor o tome kako se moraju priključiti
revoluciji. Sledeća scena odigrava se ujutu na palubi, kada mornari zapažaju loš kvalitet mesa. U
krupnom planu prikazano je meso koje vrvi od crva. Pozvan je doktor da ispita kvalitet mesa, on
utvrđuje da je meso zdravo i jestivo, i time se završava diskusija. Mornari potom odbijaju da
pojednu čorbu koja je skuvana od tog mesa, uzmajući samo hleb. Prvi deo se završava scenom
kada mornar koji je prao sudove razbija tanjir.
 Čin 2, Drama na palubi:
5

https://en.wikipedia.org/wiki/Sergei_Eisenstein pristupljeno:juna 2015.
Roger Ebert. The Battleship Potemkin Movie Review (1925); 1998; http://www.rogerebert.com/reviews/greatmovie-the-battleship-potemkin-1925 pristupljeno: juna 2015.
6

4

Svi koji su odbili da pojednu meso kažnjeni su zbog nepoštovanja naredbe i dovedeni na palubu.
Morali su da kleče dok je preko njih prebačeno veliko platno, a streljački vod marširao je ka
palubi. Prvi oficir dao je naredbu da pucaju međutim u tom trenutku Vakulenčuk je
uzviknuo: ,,Braćo! Na koga pucate?” Oni su spustili oružije i ubrzo zatim izbila je pobuna.
Oficiri su brojčano bili nadjačani i mornari su preuzeli kontrolu nad brodom.
 Čin 3, Mrtav čovek doziva:
Vakulenčuk harizmatični vođa pobunjenika je ubijen. Vest o pobuni stigla je do građana Odese,
koji su dugo patili pod carskom represijom. Oni čamcima i skifovima šalju hranu i vodu na vojni
brod. Potemkin stiže u luku Odese. Mornari su Vakulenčukovo telo, sa natpisom: Mrtav zbog
pune kaške supe; izložili u šatoru na obali. Građani Odese odavali su počast mornaru.
 Čin 4, Stepenice u Odesi:
Carske trupe stižu u Odesu i marširaju ka nenaoružanim građanima. Ljudi počinju da beže niz
stepenice, ali vojnici pucaju na muškarce, žene i bespomoćnu decu. Vest o masakru stiže do
mornara koji odlučuju da pucaju iz topova na Odesu. U međuvremenu, stigla je vest o tome da
flota brodova iz carske luke dolazi u Odesu da zaustavi pobunu.
 Čin 5, Jedan protiv svih:
Mornari Potemkina odlučuju da krenu u susret carskoj floti. Kada su se susreli i kada je trenutak

borbe izgledao neizbežan, mornari carske flote odlučuju da ne pucaju na svoje saborce, i
dopuštaju im da nesmetano isplove.7
Scena masakra građana na stepenicama u Odesi na neki način okuplja sve progone koji su
se događali u gradu i smešta ih u jedan dramatičan incident. Na taj način ona postaje jedna od
najmoćnijih scena političkog nasilja ikada ostvarenih. Snaga ove scene postignuta je zahvaljujući
Ajzenštajnovom umeću montaže, odnosno postavljanjem kadrova sa prikazima suprotnosti
jednim podred drugog. Kadrovi u kojima se prikazuje nevinost (zgaženo dete, majka koja moli
vojnike da stanu, majka koja gura dete u kolicima) nalaze se u kontrastu u odnosu na kadrove sa
7

https://en.wikipedia.org/wiki/Battleship_Potemkin pristupljeno: juna 2015.

5

prikazima vojnika. Majčinstvo bi u ovom slučaju moglo poslužiti kao simbol čovečnosti, dok
vojnička disciplina simbolizuje nečovečnost. Kontrast postoji i između dugih i obezličenih
kadrova vojnika naspram krupnih planova upalšenih građana; između scena snimanih odozdo, sa
dna stepenica – iz perspektive građana u panici i kadrova odozgo, sa vrha stepenica – iz
perspektive vojnika. Vojnici su pikazani u belim letnjim uniformama, bez ikakvih pojedinosti,
što ih zapravo čini bezličnim. Oni marširaju, niz čini se beskonačno duge stepenice, pucaju na

nenaoružane građene koji beže pred njima i gaze pale građane, ne pokazujući pri tome ni jedan
znak da će se zaustaviti. Odvojeni bataljon vojnika na konjima pojavljuje se u dnu stepenica, i
počinje da napada ljude koji beže. Od bezbroj nevinih koji su ubijeni, izdvajaju se likovi starije
žene sa naočarima, dečaka i njegove majke, studenta i devojčice u školskoj uniformi. Čitav
masakr sumiran je u kadru usteljene žene koja pokušava da zaštiti svoju bebu u kolicima, i dok
ona pada na zemlju, kolica počinju nekontrolisano da se kotrljaju niz stepenice kroz masu koja
beži.
Film je urađen prema konceptu: sukob – rezolucija – nov sukob. Struktuisan je na bazi
niza suprotnosti, razvijajući osnovnu protivrečnost između carskog ugnjetavanja i pobune
mornara i naroda. Ove suprotnosti pojačene su likovima u priči. Za razliku od tipičnih
Holivudskih filmova, Ajzenštajn izbegava temu uvođenja glavnog junaka/junakinje i
angažovanja profesionalnih glumaca. ,,Ja ne biram glumce iz struke… Oni ne igraju uloge. Oni
su samo ono što jesu”8, izjavio je Ajzenštajn. Zbog toga što je film bio osmišljen kao propaganda
revolucije, Ajzenštajn izbegava formiranje bilo kakvih konkretnih likova, već samo grubo
skicirane društvene tipove. U većini filmova susrećemo se sa informacijama o tome ko su likovi i
kakva je njihova prošlost, takve stvari nam pomažu da se lakše identifikujemo sa njima, u ovom
filmu karakterizacija likova je u tom smislu jedostavna, kako bi publika jasno uvidela sa kime da
saoseća. Takođe ne postoji ni jedna lična drama koja bi mogla protivrečiti ovoj široj političkoj.
Tako i oficir Golikov simbolizuje celu klasu carskih oficira kojima se protive mornari.
Ugnjetavanje mornara simbolisano je pokvarenim mesom koje se naterani da jedu, kao što i

mornari simbolišu pobune koje su se dešavala u Rusiji 1905. godine.
Suprotnosti su naglašavane vizuelnim struktuisanjem filmskih kadrova i montažom.
Ajzenštajn je smatrao da montaža polazi od ritma priče i da bi kadrovi trebali da budu kratki
8

prema: http://www.filmeducation.org/pdf/film/potemkin.pdf pristupljeno: juna 2015;

6

kako bi ukazali na poentu. Ajzenštajnova genijalnost u montaži najbolje je vidljiva u sceni na
stepenicama Odese. Od kartice sa naslovom ,,Iznenada…” kada su u kadru topovi sa Potemikna,
za samo šest minuta promenjeno je 158 zasebnih kadrova. Gledaoci su preplavljeni slikama, u
početku su u prvom planu ljudske figure koje žure haotično, ti kadrovi zamenjeni su snimcima
vojnika koji ritmično marširaju niz stepenice, tempo i ritam se postepeno pojačavaju ali iznenada
dolazio do promene pravca; umesto strmoglave jurnjave mase niz stepenice u kadru se pojavljuje
usamljeni lik majke sa kolicima koja polako korača uz stepenice. Ajzenštaj je koristio pokret
kako bi pojačao emotivni intenzitet scena.
Ajzenštajn je montažu koristio u širem smislu, govorio je o ritmici montaže,
asocijativnoj, tonskoj i intelektualnoj montaži. Filmovi su razrađivani kao celina, a veliku pažnju
posvećivao je pojedinačnim delovima. Montaža jeste bila ključni deo celine. Više od samo

pobuđivanja jakih emocija i izazivanja šoka kod posmatrača, on je takođe želeo da im predstavi
nove ideje. Ajzenštajnov način montaže moze se posmatrati dijalektički: punkt – kontrapunkt –
fuzija. Monogi kadrovi su kratiki i isprekidani. Nakon što kapetan Potemkina preti da će da obesi
pobunjenike za jarbol u kadru se pojavljuju figure koje poput duhova vise tamo. U sceni u luci,
kontrapunkt broda i obale, mornara i civila razvijen je kroz priču i vizuelizovan mahanjem ruku
koje se širi kroz gomilu. Dok građani uzvikuju: ,,Dole tiranin!” u sledećem kadru vidimo stisnute
pesnice. Dok carske trupe marširaju niz stepenice u drugom kadru je vojnička čizma koja gazi
šaku deteta.9 U činu u kojem je prikazan masakr civila Ajzenštajn je želeo da naglasi nemoć
građana da pobegnu te se u tom kontekstu izdvaja lik čoveka bez nogu. Na kraju scene masakra,
nakon što su ispaljeni hitci sa Potemkina, pojavljuju se tri čuvena kadra sa kamenim skulpturama
lava: usnuli lav se izdiže na prednje šape. Takođe, u poslednjem činu filma, Ajzenštajn naglašava
tenziju i neizvesnost naizmeničnim kadrovima dolazeće carske flote i Potemkina koji im ide u
susret.
Film „Oklopnjača Potemkin“ svoju premijeru imao je u Boljšoj teatru u Moskvi 21.
decembra 1925. godine. Publiku na premijeri činili su aktivisti, partijski članovi i intelektualci.
Film je čini se imao veći uticaj na politički svesnu pubilku, poput one koja je prisustvovala
prikazivanju u Boljšoj teatru, a manje uspeha među masovnijom publikom. Ajzenštajn je bio
razočaran što film nije uspeo da privuče širu javnost, ali međutim film je postao poznat ili
9

Roger Ebert. ibid; http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-the-battleship-potemkin-1925 pristupljeno: jula
2015.

7

ozloglašen, tek kada je izvezen u inostranstvo. Vlastima na kapitalističkom Zapdu ovaj film
dolazio je od sumljivih izvora. Glavni negativac filma bilo je carski režim, koji su oni samo
nekoliko godina ranije vojnički podržavali, a junaci su pobunjenici i revolucionari. U prilog tome
koliku je snagu posedovao film govori i činjenica da je njegovo prikazivanje bilo zabranjivano u
nekoliko država, (u Francuskoj, nekoliko puta u SAD, a najduže je bio zabranjen u Velikoj
Britaniji). Film je bio zabranjen i u Sovjetskom Savezu, gde ga je Staljin zabranio u vreme
pobuna proti partije, jer se vlast pribojavala da bi film zaista mogao podstaknuti ljude na delanje.
Ono što je u filmu publici bilo šokantno, nije njegova politička obojenost, koliko zbog upotrebe
nasilja. Potencijal filma da utiče na političku misao kroz izazivanje emocionalne reakcije bio je
primećen od strane nacističkog ministra Jozefa Gebelsa, koji je smatrao da bi svako ko nema
čvrstu političku opredeljenost nakon gledanja ovog filma mogao postati boljševik. U Nemačkoj
ovaj film nije bio zabranjen, ali je pripadnicima SS – a je bilo zabranjeno gledanje, jer je film
smatran neprikladnim za vojsku.
Propaganda naspram umetnosti
Na ,,Oklopnjaču Potemkin” od uvek se gledalo u smislu propagande. Jedan od razloga za
to je činjenica da film menja stvarne istorjske događaje. Pobuna se i kao i revolucija iz 1905.
godine završila neuspešno, a to je izostavljeno iz filma. Masakr na stepenicama Odese se zapravo
dogodio na drugom mestu i nije bio prekinut paljbom sa Potmkina. To što stvarno masakra na
sepenicama Odese nije bilo ne umanjuje snagu ove scene. Carkse trupe pucale su na nedužne
civile na drugom mestu, a Ajzenštajn je brilijantno uklopio taj događaj sa tom lokacijom,
potvrđujući time njegovu rediteljsku genijalnost. On je to toliko dobro predstavio da se često
kada se govori o ovoj sceni pričao kao o događaju koji se zaista dogodio. 10 Ajzenštajnova priča
završava se na neki način pobedom, jer nije došlo do sukoba između Potemkina i carske flote,
umesto manje herojskom pričom o Potemkinovom kasnijem stradanju i izolaciji.
Kritičar Majkl W. Filips je tvrdio da je izuzev filma ,,Građanin Kejn”, ovaj film
verovatno jedan od onih o kojima se najviše pisalo kroz istoriju i da se on sa razlogom se smatra
remek-delom. Džefri M. Anderson: ,,Ovih dana, tehnička ostvarenja ovog filma zauzimaju
centralnu pažnju; njegova neverovatna montaža i tehnika izrade (o čemu je Ajzenštajn pisao na
10

Roger Ebert. ibid; http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-the-battleship-potemkin-1925 pristupljeno:
jula 2015.

8

veliko) još uvek izazivaju dozu uzbuđenja”. Nik Hilditč je napisao: ,,Ako vas zanima istorija
kinematografije, ili utiicaj na politiku i medije XX veka, onda morate videti ovaj film, makar će
sovjetska propaganda u trajanju od preko sat vremena biti izazov za strpljenje moderne publike...
Ajzenštajn je shvatio da jedna od velikih vrlina kinematografije nije samo prezentovanje slika iz
života. On je otkrio mogućnosti kontrasta, stavljanja slika u ritmički niz kako bi se stvorio
smisao (u teoriji) i snažne emocije (u praksi)”.
Uticaj
Ovaj film je najbolji primer Ajzenštajnovog umeća montaže, a scena masakra civila na
stepenicama u Odesi označena je kao jednom od najuticajnijih u kinematografiji jer su kroz nju
uvedeni koncepti montaže u film. U mnogim kasnijim filmovima citirana je ovu scena,
poput: ,,Nedodirljivi” (Brajan de Palma), ,,Brazil”(Teriji Gilijam), ,,Kum” (Fransis Ford
Kopola), ,,Crvena linija” (Tibor Takač)… Nekoliko filmova snimljeno je i kao parodija na
original poput: ,,Banane” i ,,Ljubav i smrt”, (Vudi Alen), sovjetsko – poljska komedija ,,Deža
vi” i ,,Trocki” (Džejkob Tirni). Engleski slikar, Frencis Bejkon, takođe je bio pod utiskom
Ajzenštajnovih scena, posebno kadrova vriska sa otvorenim ustima. Ruski fotograf, Aleksej
Titaernko, odao je počast sceni na stepenicama Odese u svojoj seriji fotografija ,,Grad očaja”,
gde je fotografisao masu očajnih ljudi na stepenicima u blizini metroa u Sankt Peterburgu.

Zaključak
Nema umetnosti bez sukoba, napisao je jednom Ajzenštajn, a „Oklopnjača Potemkin“ je
klasičan primer filma koji je pokušao da postane obeležje revolucije. U ovom filmu jasno je
vidljiv uticaj koji je ruska politika XX veka imala na kinematografiju. Ajzenštajn je stvarao u
periodu socrealizma. Suština tog umetničkog pravca svodila se na glorifikaciju socijalizma i
života u Sovjetskom Savezu. Od umetnika se zahtevalo ds istinito i istorjskim činjenicama
potkrepljeno prikazuju stvarnost i njeno revolucionarno stvaranje. Iako je opšte poznato
da ,,Oklopnjača Potemkin” ne prikazuje tačne događaje iz pobune 1905. godine, postoje
reprezentacije sovjetskog naroda u scenema koje prikazuju komunističke pobune. Ajzenštajn je
pak uspeo da transformiše pobunu iz 1905. godine u prikaz socrealistčke istine i pravde, ističući
osećaj nacionalnog identiteta, koji je bio povezan sa revolucionarnom ideologijom filma.
9

Prikazujući deo istorije u širem kontekstu, on na taj način ukazuje na ugnjetavajući politički
režim i negativni aspekt ljudske prirode i sukobe koji se tom prilikom javljaju. Od velikog
značaja za Ajzenštajna i njegovo remek-delo propagande bila je mogućnost rekonstrukcije
vremena i prostora u filmu. Ajzenštajn je snimajući ovaj film dobio priliku da iskaže svoju
genijalnost u tehnici montaže. Pitanje istorijske tačnosti moglo se izbeći zadovoljstvom publike
kada u liku Vakulenčuka, koji sažima poruku filma: Svi za jednog, jedan za sve; vidi
reprezentaciju individue.
Ovim filmom Ajzenštajn je stekao svetsku slavu. Ta popularnost koju mu je film doneo
ujedno ga je i štitila i stavila u centar pažnje vlasti koja je nadgledala njegovu karijeru. Film sa
jednom od najprepoznatljivijih scena u istoriji filma, predstavlja fundamentalno obležje
kinematografije. Proglašen je za najbolji film svih vremena u Briselu na Svetskom sajmu 1958.
godine.
Film može da stoji sam za sebe, i njegovo značenje je vanvremensko ali u velikoj meri
zavisi od društvene situacije u kojoj je prikazivan. Skoro svi kritičari složili su se sa činjenicom
da je ,,Oklopnjača Potemkin”, premda ima dozu propagande, pre svega revolucionaran film u
istoriji kinematografije. Neki ga kritičari vide kao delo umetnosti koje zaslužuje jedinstveno
mesto u istorji filma, dok su ga drugi, poput Gebelsa videli kao čistu propagandu i sredstvo koje
ima snažnu moć ubeđivanja. Danas je film postao toliko popularan i toliko se govori o njegovim
tehničkim dostignućima za vreme u kom je sniman, da je u neku ruku i izgubio svoj prvobitni
smisao. Lako se zaboravlja da je film nekada smatran dovoljno moćnim da zaista izazove
revoluciju.

Literatura i reference:
 S. M. Ajzenštajn. Montaža atrakcija: eseji o filmu; (Beograd 1964).
 Ron Briley. Sergei Eisenstein: The Artist in Service of the Revolution u: The History
Teacher Vol. 29, No. 4 (Long Beach, CA 1996).
10

 David Bordwell. The Cinema of Eisenstein u: The Film Quarterly Vol.48, No. 2
(Oakland, CA 1994 - 1995).
 Roger Ebert. The Battleship Potemkin Movie Review (1925); 1998;

http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-the-battleship-potemkin-1925
pristupljeno: juna 2015.
 Helen Grace. Battleship Potemkin; 200; http://sensesofcinema.com/2000/cteq/potemkin/

pristupljeno: juna 2015.
 Afansy Matushenko. The revolt on the armoured cruiser "Potemkin", 2000;

http://www.marxist.com/revolt-armoured-cruiser-potemkin.htm pristupljeno: juna 2015.


https://en.wikipedia.org/wiki/Sergei_Eisenstein pristupljeno:juna 2015.



https://en.wikipedia.org/wiki/Battleship_Potemkin pristupljeno: juna 2015.



http://russiapedia.rt.com/on-this-day/june-27/ pristupljeno: juna 2015.

11